|
Вилу је саградио Прота Светозар Влашкалић у самом центру Мошорина између 1926. и 1928. године. У исто време је подигао задужбину, цркву посвећену св. Николи, на мошоринском брегу по пројекту
архитекте Табаковића. Иконостас и зидне слике у цркви намењеној за женски манастир, осликао је Урош Предић 1934. године. Црква је зидана од опеке са розетама у стилу моравске школе, са два
кубета, а основа је крстообразна. Задужбина је зидана седам година. Раскошно здање виле Проте Светозара Влашкалића изведено је у духу романтичарског историзма, са ренесансним елементима по
узору на пољске виле северне Италије. Наглашена је хоризонтална подела зидног платна и истакнута атика централног ризалита. Лакоћа и транспарентност површине главне фасаде постигнута је
постављањем широког, архитравно завршеног трема са четири витка гвоздена стуба која носе терасу првог спрата. Светозар Влашкалић је био син мошоринског трговца Трифуна Влашкалића, а рођен
је 26. марта 1874. године. Прва парохија му је била Омољица у Банату, где му је умрла вољена супруга. Из Омољице прешао је у родни Мошорин, где је изгубио малог сина Србислава. Звона на цркви
су освећена на двогодишњи парастос малом Србиславу-Бати, 1932. године. Због свог националног рада, прота је од државних власти 1929. одликован орденом Св. Саве IV степена. У Другом светском
рату, прота као неповерљив за нове, мађарске власти, бива одведен у Шајкаш. Убијен је на Бадњи дан 1942. на једној њиви, са служавком, Франциском Јакобец. Тим убиством отпочело је масовно
страдање Срба у Мошорину.
|
