Dvorac Kapetanovo, kod Starog Leca

Dvorac je sagradio ondašnji Župan Botka Bela 1904. godine. Osnovna koncepcija zgrade određena je idejom srednjovekovnog zamka. Dvorac Kapetanovo se nalazi u ataru van svakog mesta na putu Zrenjanin -Vršac u blizini mesta Stari Lec. Ima dva ulaza, a oko njega je bio prostran park sa fontanom. Dvorac je na licitaciji 1938. kupio bogati trgovac Franc Maj za miraz ćerki, koja ga je udajom donela poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu, po kome i danas nosi ime. Milan Kapetanov, je zadržao dvorac u svom vlasništvu do kraja drugog svetskog rata, kada mu je zakonom o nacionalizaciji oduzet. Zgrada predstavlja primer izrazite neogotičke arhitektonske koncepcije skladnih proporcija sa svim odlikama romantičarske predstave o tipu i obliku objekta ove namene. Sa tri strane se nalaze visoki zabati, koji se izdižu iznad krovova, sa stepenastim ivicama i ističu centralni rizalit i ulazni trem. Sa četvrte bočne strane se nalazi kvadratna visoka kula sa nazubljenim završetkom, koja imitira srednjovekovne dvorce. Svi prozori imaju oštro prelomljen gotski luk, fasade su na spratu glatko malterisane, a u prizemlju je imitacija složenih krupnih kamenih kvadera. Kao pojava, Kapetanovo predstavlja redak primer "poljskih dvoraca". Položajem van naselja i arhitekturi primerenoj ovoj koncepciji, predstavlja izuzetno zanimljiv primer pseudosrednjevekovnog zamka. Pri obilasku dvorca u avgustu 2006. godine zatekli smo radove na obnovi dvorca. Nezvanično smo saznali da je dvorac sada u privatnom vlasništvu i da se renovira u restoran sa hotelom. Iz viđenog smo zaključili da se dvorac renovira izuzetno temeljno i kvalitetno. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja.

Legenda o dvorcu Kapetanovo:

Kada je 1938. godine bankrotirao, vlasnik zamka Botka Bela nije ni slutio da će mu se žena, od tuge što gubi zamak, politi benzinom i zapaliti. Kažu da je izgorela brzo i da od nje nije ništa ostalo. Čak ni pepeo. Ostao je samo pramen plave kose koji je poput venčanice smrti dugo obletao oko zamka. Toga avgusta 1938. nebom su svake noći šarale zvezde repatice podsećajući na taj tužni vatromet. Legenda kaže da se svakog drugog avgusta, na svetog Iliju, noću pojavljuje u jednoj od soba zamka senka žene sa dugom plavom kosom koja gleda u banatsku ravnicu. I danas, kada kosci kose travu oko zamka, na njihovim kosama i grabljama se umesto trave ponekad nađe pramen plave kose. (tekst preuzet sa www.plandiste.com)