Дворац Капетаново, код Старог Леца

Дворац је саградио ондашњи Жупан Ботка Бела 1904. године. Основна концепција зграде одређена је идејом средњовековног замка. Дворац Капетаново се налази у атару ван сваког места на путу Зрењанин -Вршац у близини места Стари Лец. Има два улаза, а око њега је био простран парк са фонтаном. Дворац је на лицитацији 1938. купио богати трговац Франц Мај за мираз ћерки, која га је удајом донела последњем предратном власнику Милану Капетанову, по коме и данас носи име. Милан Капетанов, је задржао дворац у свом власништву до краја другог светског рата, када му је законом о национализацији одузет. Зграда представља пример изразите неоготичке архитектонске концепције складних пропорција са свим одликама романтичарске представе о типу и облику објекта ове намене. Са три стране се налазе високи забати, који се издижу изнад кровова, са степенастим ивицама и истичу централни ризалит и улазни трем. Са четврте бочне стране се налази квадратна висока кула са назубљеним завршетком, која имитира средњовековне дворце. Сви прозори имају оштро преломљен готски лук, фасаде су на спрату глатко малтерисане, а у приземљу је имитација сложених крупних камених квадера. Као појава, Капетаново представља редак пример "пољских двораца". Положајем ван насеља и архитектури примереној овој концепцији, представља изузетно занимљив пример псеудосредњевековног замка. При обиласку дворца у августу 2006. године затекли смо радове на обнови дворца. Незванично смо сазнали да је дворац сада у приватном власништву и да се реновира у ресторан са хотелом. Из виђеног смо закључили да се дворац реновира изузетно темељно и квалитетно. Дворац је споменик културе од великог значаја.

Легенда о дворцу Капетаново:

Када је 1938. године банкротирао, власник замка Ботка Бела није ни слутио да ће му се жена, од туге што губи замак, полити бензином и запалити. Кажу да је изгорела брзо и да од ње није ништа остало. Чак ни пепео. Остао је само прамен плаве косе који је попут венчанице смрти дуго облетао око замка. Тога августа 1938. небом су сваке ноћи шарале звезде репатице подсећајући на тај тужни ватромет. Легенда каже да се сваког другог августа, на светог Илију, ноћу појављује у једној од соба замка сенка жене са дугом плавом косом која гледа у банатску равницу. И данас, када косци косе траву око замка, на њиховим косама и грабљама се уместо траве понекад нађе прамен плаве косе. (текст преузет са www.plandiste.com)