Фабрика шећера у Великом Бечкереку основана је 1910. године. Извори казују да је фабрика изграђена за девет месеци по плановима инжењера Бенеша, грађевинског предузимача из Прага. Такође је забележено да је ово највеће индустријско предузеће у Банату дограђивано и модернизовано двадесетих година, али и да је, у време подизања Шећеране, било изграђено пет кућа-вила за чиновнике и око тридесет мањих зграда за ниже чиновнике и стручне раднике. Вила Виктора Елека, првог и дугогодишњег директора зрењанинске Шећеране, један је од најрепрезентативнијих примера ове врсте архитектуре у граду и показатељ како су живели имућни Бечкеречани у првој половини прошлог века. Елекова вила је замишљена као грађевина разуђене основе, скулпторално, са еркерима и елегантним балконима. Гипке зидне површине и бројни отвори великих димензија јесу одлика времена у ком је грађена, али и начин размишљања који је осигурао да се грађевина саобрази са околином, у овом случају пространим парком. Динамизам, засигурно једна од основних идеја водиља при пројектовању, нарочито је изражен у решењу кровних маса које стреме у висину. Покренуте и разигране, оне омогућавају игру светлости и сенке а вијугаве линије забата и богата примена дрвета као племенитог материјала – говоре да је архитекта итекако размишљао о топлини и интимности објекта. Унутрашњост Елекове виле је такође репрезентативна. При пројектовању ентеријера водило се рачуна како о интимним одајама намењеним становању, тако и о репрезентативним средиштима друштвеног живота. Употреба дрвета је и овде обезбедила осећај топлине, а изузетни витражи И. Маринковића из Загреба (како је њихов творац забележио на једном од прозора) дефинитивно су обезбедили достојанство простору. Да се радило о дому једне интелектуалне породице, казује и брижљиво опремљена библиотека у приземљу. Колико је сигурно да је архитекта Шећеране, инжењер Бенеш из Прага, уједно и творац ове виле не може се поуздано рећи. По многим својим карактеристикама, посебно по мотиву срца на забату ове куће, грађевина припада развијеном облику мађарске варијанте сецесије. Овај посебан, самосвојан вид европске сецесије, прво у теорији, а потом и кроз практичну делатност, развио је Еден Лехнер који је, заједно са својим вршњаком и пријатељем Ђулом Партошом, пројектовао Жупанијску палату у Великом Бечкереку 1886. године – десетак година пре него ће смело запловити у нове токове и обезбедити себи мноштво одушевљених истомишљеника и настављача. Један из те плејаде вероватно је и архитекта виле Виктора Елека. Чувени директор бечкеречке Шећеране, Јеврејин по националности Виктор Елек, лишен је живота 1941. године. Данас вила служи као седиште приватне фирме “Биоеколошки центар”.
преузето из “Зрењанин – градитељска баштина” аутора Весне Каравиде