Fabrika šećera u Velikom Bečkereku osnovana je 1910. godine. Izvori kazuju da je fabrika izgrađena za devet meseci po planovima inženjera Beneša, građevinskog preduzimača iz Praga. Takođe je zabeleženo da je ovo najveće industrijsko preduzeće u Banatu dograđivano i modernizovano dvadesetih godina, ali i da je, u vreme podizanja Šećerane, bilo izgrađeno pet kuća-vila za činovnike i oko trideset manjih zgrada za niže činovnike i stručne radnike. Vila Viktora Eleka, prvog i dugogodišnjeg direktora zrenjaninske Šećerane, jedan je od najreprezentativnijih primera ove vrste arhitekture u gradu i pokazatelj kako su živeli imućni Bečkerečani u prvoj polovini prošlog veka. Elekova vila je zamišljena kao građevina razuđene osnove, skulptoralno, sa erkerima i elegantnim balkonima. Gipke zidne površine i brojni otvori velikih dimenzija jesu odlika vremena u kom je građena, ali i način razmišljanja koji je osigurao da se građevina saobrazi sa okolinom, u ovom slučaju prostranim parkom. Dinamizam, zasigurno jedna od osnovnih ideja vodilja pri projektovanju, naročito je izražen u rešenju krovnih masa koje streme u visinu. Pokrenute i razigrane, one omogućavaju igru svetlosti i senke a vijugave linije zabata i bogata primena drveta kao plemenitog materijala – govore da je arhitekta itekako razmišljao o toplini i intimnosti objekta. Unutrašnjost Elekove vile je takođe reprezentativna. Pri projektovanju enterijera vodilo se računa kako o intimnim odajama namenjenim stanovanju, tako i o reprezentativnim središtima društvenog života. Upotreba drveta je i ovde obezbedila osećaj topline, a izuzetni vitraži I. Marinkovića iz Zagreba (kako je njihov tvorac zabeležio na jednom od prozora) definitivno su obezbedili dostojanstvo prostoru. Da se radilo o domu jedne intelektualne porodice, kazuje i brižljivo opremljena biblioteka u prizemlju. Koliko je sigurno da je arhitekta Šećerane, inženjer Beneš iz Praga, ujedno i tvorac ove vile ne može se pouzdano reći. Po mnogim svojim karakteristikama, posebno po motivu srca na zabatu ove kuće, građevina pripada razvijenom obliku mađarske varijante secesije. Ovaj poseban, samosvojan vid evropske secesije, prvo u teoriji, a potom i kroz praktičnu delatnost, razvio je Eden Lehner koji je, zajedno sa svojim vršnjakom i prijateljem Đulom Partošom, projektovao Županijsku palatu u Velikom Bečkereku 1886. godine – desetak godina pre nego će smelo zaploviti u nove tokove i obezbediti sebi mnoštvo oduševljenih istomišljenika i nastavljača. Jedan iz te plejade verovatno je i arhitekta vile Viktora Eleka. Čuveni direktor bečkerečke Šećerane, Jevrejin po nacionalnosti Viktor Elek, lišen je života 1941. godine. Danas vila služi kao sedište privatne firme “Bioekološki centar”.
preuzeto iz “Zrenjanin – graditeljska baština” autora Vesne Karavide

Vila nije otvorena za posetioce!