this.speed=500;this.fadeSpeed=500;this.topNav='no';this.overlayNav='yes';this.dropShadow='no';this.captions='no';this.border=0;this.copyright='no';this.IPTCinfo='no';this.delayTimer='yes';this.delayTime=6500;
|
|
Ћирилица |
English |
Dvorac Damaskin, Hajdučica
|
Dvorac "Damaskin" |
Hajdučica |
Stogodišnji ili možda dvestogodišnji park sa više zaista retkih stabala sa dvorcem u svom centru i jezerom poznatim pod nazivom
"Ribnjak", svedoci su prošlih vremena. Po zvaničnim podacima na osnovu kojih je hajdučički dvorac zajedno sa parkom stavljen
pod zaštitu države kao spomenik kulture sagrađen je 1911. godine. Sagradio ga je Lazar Dunđerski i poklonio ga u miraz svojoj
ćerki Olgi. Po profesoru Mihalu Rapošu i kustosu vršačkog muzeja Feliksu Milekeru dvorac je sagrađen početkom 19 veka. Po
pisnju profesora Rapoša prvobitno naselje se usled poplava seli 1824. godine na današnju lokaciju bliže vlastelinskom dvorcu.
Isti autor dalje navodi da je osnivač sela Ištvan Damaskin krajem 19. veka tačnije 1890. godine, svoje imanje zajedno sa dvorcem, parkom, vinogradom,
voćnjakom i šumom prodao za 960.000 zlatnika porodici Dunđerski. Današnji izgled je rezultat prepravki i adaptecija poslednjih
vlasnika porodice Dunđerski. Zgrada dvorca je smeštena u prostranom parku na kilometar udaljenosti od puta za Vršac. Građen je
kao rezidencijalni objekat za stanovanje i ima sva obeležija koja to potvrđuju. Istureni klasicistički portik glavne fasade
ime četiri dorska stuba koji nose jednostavan timpanon sa kružnim otvorom za ventilaciju. Stepeništem i kolskim prilazom,
preko trema, ulazi se kroz polukružna dvokrilna vrata u centralni hol i prostranu svečanu salu. Iz svečane dvorane, ukrašene
frizom i štuko dekoracijom, izlazi se na veliku terasu na suprotnoj strani. Na portiku sa parkovske strane ima šest dorskih
stubova koji drže timpanon bez ukrasa. U krovnoj konstrukciji su naglašeni bočni rizaliti dvorišne fasade. Pilastri na
fasadama prate unutrašnji raspored prostorija. Ispod celog objekta se proteže podrum zasveden sa pruskim svodom. Masivno
krovište je pokriveno biber crepom, a potkrovni friz je bogato profilisan. Park koji okružuje objekat je dobro očuvan i nosi
obeležija stručno projektovanog parka sa negovanim rastinjem. Nakon nacionalizacije, 1945. godine, imanje je dato na upravljanje
poljoprivrednom dobru u sastavu "Agrobanata". Voćnjaka i vinograda danas više nema, ali dvorac, park sa jezerom i šumom i dalje
su tu. Objekat se koristi kao sedište administracije PDP "Hajdučica", a zgrada je u odličnom stanju. Dvorac je spomenik
kulture od velikog značaja.
Legenda dvorca Damaskin:
Na poziv vlasnika zamka, slikar koji se zvao Jatan, došao je da bi naslikao nekoliko slika za
salon prelepog zamka Dunđerski. Zamak je na slikara delovao umirujuće i mislio je da će vrlo
brzo završiti svoj rad.
Prošlo je tri godine, a slikar nikako nije mogao da krene sa radom. Svaki put kada bi uzeo
kičicu ruka mu je otežavala, a na oči mu se navlačila mrena. Srce mu se praznilo a čelo rosilo
strahom i znojem.
Jedne je noći usnio kako se šeta pored hajdučičkog jezera. Iznenada, začuo je glas iz jezera:
"U meni je kondenzovana sva lepota prirode, zamoči četkicu u moju vodu i stvorićeš najdivnije
prelive boja. Inspiracija će ti biti neprestana. Na mojoj površini i u mom dnu spavaju duga i
zvezde. Kroz moje kapi dišu, a kroz talase moje vode izranja belo golubije krilo. Sva ta lepota
će biti tvoja, ali mi moraš obećati da ćeš mi pokloniti sve ono što ćeš sanjati od iduće noći
pa do kraja života. I ti i dve generacije tvojih potomaka.
Usnuli slikar odmah na ovo pristane. Sutradan ujutru, kada se probudio, slikar ode do jezera
noseći sa sobom štafelaj. Zamoči kičicu u vodu, i dogodi se čudo. Počeše da se stvaraju prekrasne
slike. Imao je utisak da mu neko drugi vodi ruku. Ne samo što su oblici boje na štafelaju
odisali belim golubijim krilima, nego se čuo i lepet tih krila. Njegove septembarske šume
ne samo da su imale sve jarke boje miholjskog leta, nego je između okvira štafelaja dopirao
miris opalog jesenjeg lišća. Platna slikareva bila su magija boja koje su mogle da se čuju
i udišu.
Ali od tada je slikar izgubio svoje snove. U prvo vreme mu to nije smetalo. Mislio je da mnogo
radi i da se zamara, pa zatim zapada u tvrd i dubok san bez snova. No, kako je vreme prolazilo
počeo je da shvata da ukoliko u snu ne sanja, tada u tom vremenu ne živi. San bez snova je
uzgubljeno vreme. Uvideo je da je dao prevelik zalog jezeru. Trampio je za nekoliko slika
poveći deo ne samo svog, već i deo života svojih sinova i unuka. Nakon toga ostareli slikar
je brzo napustio Hajdučicu, kao da beži od nečega.
A jezero, bremenito snovima tri generacije, poneki put biva uzburkano, a poneki put biva kao
staklo. U prvom slučaju se čini da se iz vodenih lukova stvaraju neki čudni oblici koji kao
da su izašli iz noćne more nekog nesrećnika.
Kada je voda jezera mirna u njoj se mogu videti prekrasne slike dalekih predela koji su
puni rike jelena i neke čednosti koja kaplje sa listova vrba, breza i topola. Kao da jezero
sanja tuđi trampljeni san. (tekst preuzet sa www.plandiste.co.yu)
Dvorac nije otvoren za posetioce!
|
|
|
|
| |