Дворац Малдегем, Нови Кнежевац

Дворац Малдегем је изграђен 1910. године за грофовску породицу Малдегем по којима је зграда и добила име. Племићка породица Малдегем је из Белгије, тачније из града у западној Фландрији, који носи име као и породица, Малдегем. Породица Малдегем је доживела највећи успон у XVI и XVII веку док је Фландрија још била део шпанске Каљевине. Први је у тадашњу Турску Кањижу стигао гроф Артур Малдегем, официр и доктор права, али није ту и остао. Он се венчао са Георгином Бајер, кћи Ота Бајера и Албертине, рођене Шулпе из Турске Кањиже. Отац Артура Малдегема је био витез Малтешког реда Карло Малдегем родом из Минстера и био је учесник у Наполеоновим ратовима. Као Наполеонов паж, морао је да Парижанима донесе вест о поразу на Ватерлоу 18. јуна 1815. године. Гроф Артур Малдегем је рођен 1835. године у Нидерштоцингену у Немачкој. Након венчања са Георгином Бајер, живео је у Пожуну данашњој Братислави. У Пожуну им се 1869. године родио син јединац Артур млађи, који је касније оженио девојку из грофовске породице Бетхем, Вилму, која му је родила четворо деце. Артур млађи умире у 34. години живота и за собом оставља супругу Вилму са четворо деце и родитеље. Након синовљеве смрти, мајка Георгина је решила да се врати у завичај и да тамо сагради летњиковац како би могла бити чешће са својом родбином. Георгина је у Турској Кањижи имала наслеђених, 1880. јутара земље, од од своје мајке Албертине Шулпе. Почела је изградњу дворца 1904. године, али није дочекала његов завршетак изградње 1910.године. Иако није била толико стара грофица Георгина је умрла 1907. године. Након смрти свекрве Георгине, Вилма Малдегем је са своје четворо деце, Маројом рођеном 1896.године, близанцима Карлом и Георгином рођеним 1897. и Албертином рођеном 1901. године, дошла Турску Кањижу да прати завршетак изградње дворца. У Турској Кањижи наишла је на помоћ рођака па је старатељство над децом препустила Емилу и Бели Талијану, који су јој помагали и око завршетка дворца. Од четворо деце само је двоје остало да живи у Новом Кнежевцу. Албертина звана Берта, која ће се касније удати за даљег рођака својих старатеља Тибора Талијана, и Карло који се по завршетку школовања у Пожуну вратио на своје имање. Гроф Карло Малдегем је докторирао политичке науке, али није имао већих амбиција. Није био ожењен, није се бавио политиком, био је добродушан и близак свим људима, уживао је у лову, читању и дружењу. Није се посебно инересовао око имања, а имао је производње поврћа, житарица, гајење говеда, свиња, коња и шарана у рибњаку. Производ којим су се Магделхем дичио је била црвена паприка, по којој је и данас Нови Кнежевац познат. Након Првог Светског Рата посед му је смањен на 713. јутара са којим је гроф без потешкоћа дочекао Други Светски Рат. Гроф Малдегем је био изразити антифашиста и помагао је Србима и Мађарима да преживе ратне гладне године. Иако се добро знало на чијој је страни био на крају Другог Светског Рата је био заробљен и стављен на листу за смртну казну, али су га неки мештани успели ослободити и спасити стрељања. Албертина је погинула 7. октобра 1944. на скели иза дворца Талијанових. Дворац је опљачкан, а крај дворца се на ломачи нашло 7.000 књига породичне библиотеке Малдегемових. Развучен је вредан намештај, дрегоцености, порцелан, уметничка дела међу којима су биле и две Рубенсове слике. Све су то углавном урадили исти они људи којима је гроф помагао за време рата док нису имали шта да једу. Након ослобођења гроф је да би преживео радио свакојаке послове. Носио је воду, цепао дрва, био ложач, лаћао се разних физичких послова, само да би за узврат добио кору хлеба. Гроф Карло Малдегем је 1961. године одлучио да напусти земљу и оде у Немачку код својих рођака. Вратио се пред смрт након осам година да још једном види свој вољени Банат, а умро је 1970. године у Мајнхофену у Немачкој и сахрањен је у породичној капели у Нидерштоцингену. Након рата у дворцу је једно време била болница, па интернат управа полиције и банка.

Данас се у дворцу налази народна библиотека "Бранислав Нушић" и део кикиндског Народног музеја, а зграда је у изузетно добром стњу. Дворац је културно добро од великог значаја.