Један од најзначајнијих српских манастира основали су деспот Ђорђе Бранковић (потоњи монах Максим) и његова мајка Ангелина (жена слепог Стефана Бранковића), а у њему почивају посмртни остаци многих гласовитих Срба.
Манастир Крушедол је основан од стране деспота Ђорђа Бранковића (монаха Максима) и његове мајке Ангелине (жена слепог Стефана Бранковића). Сматра се да је његова изградња започела око 1509. године. Манастир је тек делимично завршен око 1513. године, а уз велику помоћ руског великог кнеза Василија Јовановића и влашкога војводе Јована Wагоја Басарабе. За време његове изградње београдски и митрополит "во всеј сремској земљи" Максим је имао резиденцију у Успенском манастиру у Београду, али је повремено долазио у Крушедол не би ли надгледао како напредују радови. И поред свега тога градња манастира је ишла веома споро и није била завршена скоро педесет година.
Велики углед
У време смрти Максима Бранковића (18. I 1516.) манастир још увек није био завршен. Још за живота он је манастир прогласио седиштем обновљене сремске епархије и за своје посмртне остатке предвидео крипту у којој ће касније и стварно бити сахрањен. Како су ту већ биле положене мошти његовог оца слепог Стефана Бранковића и деспота Јована Бранковића (његовог брата), то је било очигледно да је Максим имао намеру да манастир претвори у маузолеј Бранковића. То је било време када су Турци често упадали у Срем, али интересантно је то да су манастир обилазили у време када су освајали Срем (1521-26) и нису га узнемиравали. Иако недовршен и изложен могућим турским нападима, манастир је живео свој живот. Тако је у њему током 1522/23. године извршена канонизација св. Максима (деспота Ђ. Бранковића), а истовремено се пишу и неке књиге. Радови око манастира су стално били у току и 1546. сматра се годином када је манастир био коначно завршен, односно тада су били исликани сви делови храма. Манастир је од самог почетка уживао огроман углед тако да у време најстаријег турског пописа (1546. године) располаже са знатним имањем и у односу на остале фрушкогорске манастире био је најбогатији. То се види и по томе што су му Турци 1566. године (време продаје цркава и манастира) одредили највећу откупнину од чак 32000 акчи. Баш током XVII века калуђери из Крушедола често путују у Русију где прикупљају помоћ (1628, 1642, 1651), а изгледа да су у томе имали доста успеха и да су намакли довољно средстава јер манастир у 1670. години броји 90 калуђера и 12 стараца који се брину о имању. Ипак, живот није био миран јер око 1690. године монаси морају пред Турцима да се са драгоценостима склањају у Сент Андреју. Током 1697. године се враћају и затичу манастир мање-више у добром стању. У то време манастир има 50 монаха, сто искушеника, дијака и лаика. Било је очигледно да је манастир и даље у добром материјалном стању. "Крушедол је раскошни калуђерски манастир. Црква је саграђена у старом грчком стилу. Има поплочан под, куполу и веома добро урађене фреске у мозаику", наводи опат Бонини 1702. године. Надаље, каже се да су мошти св. Максима и мајке Ангелине у истом сандуку и да се њихова тела показују сваком ономе ко дође са стране. У другом сандуку су мошти св. Јована и св. Стефана (Бранковића). "Сва ова тела су нетљена и пажљиво чувана. Покривена су оделима, прстеновима и жезлима. Калуђери дозвољавају да се види све осим главе, будући да је њихов патријарх изричито забранио да се главе не откривају никоме, без обзира ко то био". Имање које је манастир имао у то доба било је заиста фасцинантно. Само пољопривредног земљишта је било око 1300 јутара, уз неколико села и мноштво винограда, прихода од речних скела, итд. И поред тога калуђери воде строг живот; "Највећим делом године посте, тј. од првог новембра до пред св. краља Стефана. Осим за време недеља, у том периоду не једу ни јаја, ни рибу, хранећи се травом и куваним поврћем на води. Уље и маслац не употребљавају чак ни недељом" каже опат Бонини (1702). Овакво добро материјално стање не траје дуго јер 1716. године Турци нападају и спаљују манастир. Том приликом манастир је не само спаљен, разрушен већ су светиње (мошти Бранковића), исекли, разбацали и попалили. Није прошло много, а манастир је опет обновљен. Радови су започели 1719. године. Рачуна се да су до 1756. године обављене скоро све поправке. 1726. године подигнут је и високи петоспратни звоник, а те године владика Никанор у манастиру затиче 90 монаха и 12 стараца који су бринули о имању.
Мошти Бранковића
Од тада па до данас и није било много грађевинских измена на манастирским зградама изузев што је пирамидална капа над кубетом цркве у обнови из 1901. године измењена лантерном опшивеном лимом, а на зградама конака су отворени низови прозора у приземљу са северне и источне стране. Мноштво тога постоји у манастиру Крушедол што је вредно да се види и опише. Вероватно да посебну његову драж представља то што је један од најстаријих манастира у Фрушкој гори и што је током свих ових векова успео да сачува стил наше средњевековне уметности и архитектуре. Ту су свакако и фреске. Најстарије су оне из припрате (осликане 1543. године) и то од стране непознатих мајстора. Наос и остали делови храма осликани су 1545. године. Половином XVIII века ове фреске су биле пресликане новим живописом, а све изведено у уљаној техници од стране непознатих мајстора. Мајстори крушедолских фресака били су највероватније Грци, са Свете Горе и њеног залеђа, који су деловали на територији Влашке и Молдавије, а аутори уљаног зидног сликарства Јов Василијевић са сарадницима и Стефан Тенецки. Иако су фреске неисцрпне за посматрање, проучавање, али и дивљење ипак се сматра да је у манастиру од свега што он поседује највреднији његов иконостас. Он на себи носи укупно 35 икона, али и оне нису урађене истовремено, већ потичу из више различитих периода. Не зна се ко га је изрезбарио, али се претпоставља да је израђен 1653. године. Треба обратити пажњу на мотиве којима је украшен горњи део иконостаса; палмете, кринови и лозица, којима су додате розете. Све то припада потпуно традиционалном стилу, а и поред великог броја ових украса, све то делује веома умерено, али и резачки зналачки и надасве прецизно урађено. Од њега је утицај барока веома далек и не може се приметити. Оно што се одмах осети док се посматра ова резбарија јесте дубоки осећај националног, сељачког и пастирског карактера, прави српски карактер. Тај ситни, чипкасти, на чудан начин ритмички карактер реза, све то помало подсећа на онај ритам који имају наше мелодије за народна кола. Осим тога, сви ти украси подсећају на оне којима су украшене гусле, лелеци, ћуркови и тиквице. Други (доњи) део иконостаса већ није такав и на себи има других (нових) утицаја. Сликано Распеће са пратећим иконама и Недреманим оком (!) датирају из 1653. године, док четири престоне иконе и сликане двери потичу из 1745. Најмлађе су иконе у соклу настале 1828. године. Управо испред иконостаса налазе се кивоти у којима су смештени остаци моштију светих Бранковића (Ангелине, Максима, Стефана). Они су затворени у кивоте и излажу се само у време великих празника. Још увек се добро сећам да је пре двадесетак година у једном стакленом суду била изложена шака мајке Ангелине - сасушена, дугих, танких и финих прстију.
Вечна кућа патријарха и војвода
Данашњем посетиоцу манастир највише привлачи пажњу као маузолеј у којем леже посмртни остаци многобројних значајних Срба. Између осталих ту су сахрањени патријарх Арсеније III Чарнојевић (у прагу цркве, а изнад гробнице је камена плоча исписана у зиду), митрополит Исаија Ђаковић, патријарх Арсеније ИВ Јовановић Шакабента (у великом мраморном саркофагу у припрати са десне стране), гроф Ђорђе Бранковић (у поду припрате са леве стране), војвода Стефан Шупљикац (у поду припрате са леве стране), кнегиња Љубица Обреновић (у поду на средини припрате), краљ Милан Обреновић (у кнегињиној гробници). Изнад неких гробница се налазе камене плоче исписане старим језиком и писмом, али уз веома мало труда све се може прочитати и протумачити.
У ИИ светском рату манастир није разаран, али је његова богата ризница добрим делом разнешена. У току конзерваторских интервенција 1962. године откривен је живопис на западној фасади (Страшни суд), а у припреми су радови за обнову целог манастирског комплекса. Слава манастира Крушедол је Преподобна мати Ангелина српска - 12. (30.) августа.