Уз већину историјских чињеница , али и предања који повезују манастир Привину Главу са Бранковићима, важну посредну улогу има утврђени град Беркасово који се налазио у непосредној близини. Био је у поседу Вука Гргуревића још од његовог преласка у Срем 1465. године. Као посед Јована Бранковића био је његово често пребивалиште, па није чудо да се неколико важних повеља пише управо у Беркасову... У Беркасову је деспот Јован и умро 10. децембра 1502. године, изморен сталним ратовањима, о чему говоре многе народне песме. У њима се говори да је деспот Јован на самрти у граду Беркасову, одакле шаље слуге по мајку Ангелину која се налази у граду Купинову и по брата Максима који борави у Крушедолу... Смрт деспота Јована, као последњег Бранковића, одјекивала је у народном сећању као гашење светородне и утешитељске породице Бранковића, али и као политичко-државни чин пада српске Деспотовине.
Беркасово је убрзо задесила тужна судбина. Полазећи на коначан обрачун 1526. године са угарском војском, Турци су га разорили.
У доба Марије Терезије, наредбом црквених власти Угарске, од остатака камених зидина прављена је католичка црква у селу Кукујевцима.
У непосредној близини града налазио се извор са чудесном водом, у народу познат као "Деспотовац". Многе легенде повезују овај извор са члановима породице Бранковић.
Манастир је отворен за посетиоце!
|
|
| |