"Музеј деструкције", здање смештено у улици Иве Лоле Рибара број 13. у Зрењанину је у ствари зграда са богатом историјом. Уметници окупљени у уметничкој
асоцијацији Зрењанина су називом "Музеј деструкције" покушали да скрену пажњу на ову зграду којој је потребна намена и рестаурација. Некада је око зграде био
велики парк, чије је место данас заузела магистрала. Вилу је крајем XIX века, тачније 1894. године изградио Леон Штајгервалд, као леп пример грађанске стамбене,
раскошне виле. Вила у некадашњем Бечкереку је изграђена у еклектичком стилу, са одликама готике и романтизма. Леон Штајгервалд је вилу продао, након само две
године од изградње, Ференц Данијелу по коме је вила и добила име "Данијелова вила", по ком је позната и данас. Други власник виле је исту задржао у свом
власништву 23. године од 1896. до 1919. године. Породица Данијел продаје вилу 1919. године, и њен трећи власник постаје Марко Бакалич. Марко Бакалич након само
три године вилу препушта због дуга Првој српској земљорадничкој банци из Београда. Банка ће је за своје потребе користити наредне две године и затим је продати
Удружењу трговаца и индустријалаца Бечкерека у чијем ће власништву бити четири године. Као шести власник виле 1928. године појављује се Паја Пин, геометар из
Бечкерека. Пинову породицу 1943. године исељавају Немци и од тада до конфискације, 1959. године власници се нису враћали под њен кров. Након Другог светског рата
корисници су XIV ударничка словеначка дивизија и СУП. После конфискације, заведене у службеним документима под датумом 12. октобар 1959. године, њени корисници
постаће здравствене службе Хигијенски завод и Антитуберкулозни завод. Због различитих намена и потреба корисника зграда је више пута преуређивана, али ниједна
реконструкција није нарушила њен спољњи и унутрашњи изглед. Нетрагом су нестале ствари из унутрашњости у годинама када је зграда била без намене.
У лепе детаље спадају и раскошна врата две спратне собе, украшена огледалима са унутрашње стране. У централном делу куће налазила се каљева пећ зелене боје и
из тог хола, и уједно средишње просторије, улази се у остале просторије. Поред пећи у холу смештено је раскошно дрвено степениште, са прворазредном галеријом
чији је дрвени свод и данас очуван. У делу зграде иза приземног хола, где су биле смештене кухиња, купатило и остава, налази се још једно, степениште са
очуваном кованом оградом и оно води на спрат, све до таванског простора. Кућа обилује занимљивим решењима и за данашње појмове, а раскошни прозори, чији
оквири се протежу од пода до таванице још увек одолевају времену, иако су стакла одавно разбијена. Вила Данијел се налази под такозваном претходном заштитом,
што знаци да је зграда заштићена до даљњег, док се не одлучи коначни статус. Вила је давне 1968. године била стављена у заштиту државе, али се касније то
такозваном систематизацијом и обрадом сличних објеката стављена у категорију објеката са претходном заштитом. Према последњој категоризацији која се десила
1991. године вила није категорисана, али по својој вредности има велики значај.
