Владичански двор, Вршац

Двор је изграђен између 1750. и 1757. године док је владика био Јован Георгијевић и једини је ове намене из периода барока. Изграђен је као репрезентативни спратни објекат за потребе банатских епископа након пресељења епархије из Карансебеша у Вршац. У приземљу двора је капела посвећена Св. архангелима Михајлу и Гаврилу, са иконостасом који је осликан између 1761. и 1765. године. Иконостас спада у ретке сачуване иконостасе из XVIII века. У двору се налазе вредне збирке икона, портрети најзначајнијих владика вршачке епархије и велика библиотека. Збирка икона сакупљене у банату обухвата период од три века, при чему су највредније иконе сликара Зогофа из прве половине XVIII века. Иконе у збирци су дела Зогофа Петра, Првула, Шербана Поповића, Недељка Поповића, Јована Четиревића Грбована и непознатих мајстора. Група икона барокног раздобља српске уметности представљена је делима сликара из друге половине XVIII века, Теодора Илића Чешљара, Димитрија Поповића и других. Радикалну адаптацију, која је у потпуности изменила изглед објекта, извршио је владика Гаврило Змејановић 1904. године, када је измењен улазни део и реконструисан кров. У то време је главна фасада добила необарокни и неоренесансни декоративни програм, пиластре и нове прозоре, док основа зграде није битно измењена. Једноставна архитектура барокног дворца, са симетријом и ритмичним низом прозорских отвора, допуњена је наглашеним средишњим ризалитом који у висини атике има балустраду и посебно изведено мансардно кровиште украшено разнобојним црепом. Ограда парка са богатом барокном комбинацијом зидне масе и кованог гвожђа је аутентична. У дворцу се налази седиште банатског епископа, а зграда представља споменик културе од изузетног значаја.