this.speed=500;this.fadeSpeed=500;this.topNav='no';this.overlayNav='yes';this.dropShadow='no';this.captions='no';this.border=0;this.copyright='no';this.IPTCinfo='no';this.delayTimer='yes';this.delayTime=6500;
|
|
Ћирилица |
Latinica |
Russian castle, Sid
|
Russian castle |
Sid |
Зграда међу Шиђанима познатија као Руски двор, је уствари летња владичанска резиденција, а прва намена му је била управна зграда за имање давано на коришћење Крижевачкој епархији
од стране Марије Терезије. Зграда је завршена 1780. године. Крижевачка епархија основана је 1777. године, а први крижевачки владика био
је Василије Божичковић. Од 1920. године па све до 2002. године у њему је био манастир сестара Василијанки, а у послератним годинама сиротиште и интернат. Почетком
треће деценије XX века ту је основан самостан гркокатоличких редовница (Русина), док је за време Другог светског рата у згради била смештена партизанска болница. После
рата се у згради „Руског двора“ налазила музичка школа, док је данас то поново самостан гркокатоличких редовница.
Објекат је саграђену стилу барока са димензијама фасаде 42x17 метара и површином од 700 метара квадратних. У оквиру правоугаоне једноспратне грађевине типичне за
другу половину XVIII века, пројектована је црква смештена у јужном тракту. Скромно обрађено зидно платно рашчлањено је кордонским венцем, плитким пиластрима и
профилацијом која наглашава главни улаз. Поред стрмог четвороводног крова, посебан акценат композицији даје богатије обликовани забат над улазом у цркву и барокни
звоник, указујући својом издвојеношћу на намену овог дела зграде. Таван је висок 7 метара, а испод зграде се налазе три велика подрума. У подрумима се планира отварање
луткарског поyоришта за децу. У приземљу зграде се налази етнографски музеј, а у двору се могу наћи књиге старе и преко 250 година. Зграда се од пре неколико година
налази под заштитом државе и представља споменик културе од великог значаја.
|
|
|
| |