Dvorac je izgrađen 1943. godine za potrebe visokih oficira nemačke okupacione vojske na Balkanu, tačnije za generala Nojhauzena i njegovu porodicu,
a po nekim tvrđenjima čak i za Hermana Geringa. Dvorac je anahron u odnosu na aktuelnu arhitekturu i stilove tog vremena, iako je u osnovi
primenjen arhitektonski obrazac klasicističkog dvorca, sa svim njegovim odlikama. Očito je da je arhitekta znao dobro svoj
zanat i da je imao u vidu ko je naručioc. Tome u prilog idu i svi ostali elementi od ugrađenog luksuznog materijala, prvoklasne
stolarije, hrastovine do ružičastog mermera itd. U sklopu dvorca se nalazi i nekoliko ekonomskih objekata, a ceo kompleks je
ograđen.
Objekat je vlasništvo zemljoradničke zadruge "Jakšićevo" i danas se koristi kao restoran sa prenoćištem. Zgrada dvorca je
u dobrom stanju, kao i park oko nje. Dvorac je evidentirano kulturno dobro.
