Јодна Бања, Нови Сад

Новосадска Јодна бања је настала крајем XIX века (1897. године) код Футошке шуме при бушењу артешког бунара за потребе снабдевања града пијаћом водом. Том приликом избила је топла, минерална, јодна вода температуре 24,6°C, чија је лековитост касније анализирана и потврђена. Почетак рада Варошког јодног купатила као организоване здравствене установе, када је добила одобрење за почетак рада и статус лековите бање, сматра се 1910. године. Зграда је саграђена на иницијативу новосадског лекара, балнеолога, др Вилхема Вилта, а пројектант зграде био је познати архитекта Имре Франчек из Будимпеште. Имре Франчек је између осталог захтевао да се артеријско купатило гради на средини парка. Градња је почета 1908. Сецесијска зграда Јодне бање у то време спада у групу најмаркантнијих објеката на западној страни града и чиме је доприносила амбијенталном квалитету краја у коме се нашла. Здравствена служба Бање је била на веома завидном нивоу. Бања је имала стално запосленог лекара, уз то специјалисту балнеолога , који је био први управник Бање др Вилхелм Вилт, (1875-1939). У то време је у функцији велики број када, тушева и три базена са топлом и хладном водом. У одељењу за физикалну терапију спроводе се разне терапијске процедуре: електро, фото, крио, хелио, фанго терапија као и масажа. У терапијске сврхе примењивале су се и различите купке: слане, сумпорне, угљено-киселе, у пени, суво-ваздушне. У Бањи су се лечили, у то време, болесници са: боловима реуматског порекла, неуралгијама, ишијасом, боловима и отоцима у зглобовима реуматског и трауматског порекла, акутним и хроничним катаром желуца и црева, последицама запаљења бубрега, гојазности итд. Проширењем Бање 1931. године изграђен је Хотел Парк (пројектовао новосадски архитекта Ђорђе Табаковић), који је функционисао као стационар за бањске госте. Кратко време након II Светског рата 1946-1948. годи- не установа функционише као здравствено угоститељска служба под називом “Новосадска јод-на бања са хотелом Парк”, а директор је Олга Шакота. 1957. године у Бањи се формира Центар за медицинску рехабилитацију, који предходи каснијем развоју медицинске рехабилитације у Војводини. Почиње развој кинези и радне терапије, повећава се број апарата за физикалну терапију и мења се кадровска структура запослених. Од 1966. године започиње наизме- нични период интеграције и осамостаљења. У 1991. години урађена је делимична спољашња и унутрашња адаптација зграде, уведена је рачунарска опрема у битним процесима рада. 1977. године престаје рад базена који је био смештен у делу зграде који је подигнут још 1910. године. Због дотраја- лости зграде и инсталација и немогућности ревитализације овог дела установе 1994. године престаје сваки облик хидротерапије. Крајем 2002. године, на чело Завода за реуматизам Нови Сад долази др Милијанка Лазаревић, специјалиста за физикалну медицину и рехабилитацију. Уз финансијску помоћ Покрајинске владе као Оснивача, и ресорног Секретаријата, у потпуности је обновљена и санирана кровна конструкција и сви санитарни чворови. Унутрашњост зграде је темељно реновирана, постављени су нови подови у амбулантном и дијагностичком сектору, обновљен је блок за примену парафина и парафанга. Отворен је Нови терапијски блок са најсавременијом и специфичном опремом. (текст преузет са www.zavodzareumatizam.co.yu)