Оба дворца у парку саграђена су за племићку породицу Стратимировић. Породица Стратимировић, је дала више историјских
личности: Митрополит Стеван Стратимировић, Ђорђе Стратимировић - командант српске војске у револуцији 1848/49 године, и била
је једна од најзначајнијих српских породица у Хабзбуршкој монархији. Стратимировићи су једна од ретких српских породица која
је међу првима стекла племство за војничке заслуге у аустријској царевини 1745. од Марије Терезије. Јeдно кратко време,
имање је од Стратимировића, откупио Матеј Семзо од Камјонике, али после пар година, тачније 1889. године имање продао је Лазару
Дунђерском, који је као и његов син Ђорђе знатно допринео развоју и модернизацији пољопривреде у Кулпину.
Мањи дворац је изграђен крајем 18. века, а већи је изграђен половином 19. века. Мањи дворац је приземна зграда са високом
соклом, симетричне фасаде на чијој се средини налази ризалит који се завршава троугластим тимпаноном. Са дворишне стране се
налази веранда правоугаоне основе са лучним отворима. Прозори и улазна капија су украшени решеткама и елементима од кованог
гвожђа. Велики дворац је добио данашњи изглед почетком 20. века након промене власника, када је дошао у влаништво Лазара
Дунђерског. Према пројекту архитекте Момчила Тапавице, обнова и реконструкција урађена је 1912. године. Велики дворац
је приземна зграда изузетно складних пропорција са карактеристичном приступном рампом у којој је смештен главни
улаз. Са дворишне стране се налази високи партер са полукружном терасом. Главном фасадом доминира
класицистички портик са степеништем, приступним рампама и четири пара јонских стубова који носе архитрав и
тимпанон. Прозори су украшени са полурозетама са фигурама орлова. Инад кровног венца се налази атика са
орнаментисаним правоугаоним пољима и вазама на угловима. Са дворишне стране се у приземљу налази петоугаони улазни
трем озидан пуним зидовима, са кружним отворима на бочним странама. На спрату се налази пространа тераса - ложа
петостране основе покривена куполом на канелираним стубовима. Из пространог хола који представља централну
комуникациону просторију из које се дугачким ходником улази у све остале просторије у дворцу.
Породица Дунђерски је задржала посед све до закона о национализацији 1945. године.
У великом дворцу се данас налази пољопривредни Музеј, у коме се налази и нешто родослова породица Стратимировић и
Дунђерски. Данас мали дворац је претворен у месну канцеларију и канцеларије кулпинских удружења грађана.
Парк око двораца, као и зграда великог дворца су веома добро очувани, док је мали у лошем стању.
Оба дворца су споменици културе од великог значаја.
Дешавања у дворцу... Вести1...
