Почетком августа 1781. године јерменски трговац Исак Киш купује око 16.000 јутара земље у југозападном делу елемирског атара. Нови власник Елемира и предходно купљеног Итебеја (укупно 40.000 јутара земље) исплатио је благајни бечког двора износ од 643.750 форинти. О богатсву овог предузимљивог трговца најбоље говори податак, који је у дане лицитације кружио просторијама бечког двора. Упитан од стране високих чиновника колико има грла рогате стоке , Киш је одговорио: „Не могу вам тачно рећи. Знам само да стоку чува близу 11.000 паса!“. На напредном имању, он и његив син Агоштон, подижу крајем XVIII века (1795-1796) велелепни дворац. Каштел је био заиста импресиван. Централна стаза предивног парка водила је право до главног улаза у дворац. Велика свечана сала, портрети породице Киш, каљеве пећи, кинеске вазе, гарнитуре стилског намештаја, кристални лустери, столови за билијар, веома богата библиотека, концертни клавир, дечје собе, спаваће собе, собе за послугу, велика кухиња и трпезарија, ловачка соба са оружјем и препарираним животињама, учионице, гостињске собе, црква и породична крипта... Свуда је владао савршен ред, чистоћа и дисциплина. Био је средиште многих културних и политичких збивања у ондашњој Торонталској жупанији- позоришне представе, ликовне смотре, литерарне вечери, лов, балови, добротворне манифестације, концерти, такмичења у јахању, тенису, клизању, мачевању, трке саоницама, смотре ловачких паса итд. Ерне, син Агоштона Киша и Ане Богдановић, је рођен 14. јуна 1799. године у Темишвару и показао са као успешан војсковођа и непоколебљиви револуционар. У периоду од 1845. до 1847. године саградио је цркву Светог Аугустина у Елемиру (која и данас постоји) са парохијским домом, где је пренета породична гробница са његовим родитељима и прецима. Генерал Ернест Киш је био предводник у Мађарској побуни 1848. године. Након гушења буне погубљен је у заробљеништву у Араду, 5. октобра 1849. године са још неколико револуционара који нису успели да избегну из земље. Првобитно је сахрањен у Катарини, да би тек после 23 године његови земни остаци били пренети у Елемир и сахрањени у породичној крипти у католичкој цркви. Дворац и имање породице Киш је након Ернестове смрти прешло у руке његових ћерки Аугусте Бобор и Розалије Данијел и успешно се развијао до њихове смрти почетком 20. века, да би након тога услед све већег задужења дворац био порушен 1936. године. Дворац породице Киш је заузимао централно место у Доњем Елемиру, на коме се данас налази насеље под именом "Каштел". На крају би било интересантно напоменути још неке податке везане за породицу Киш. Спомиње се Лајош Карачоњи (Беодра), као венчани кум Ернестовој ћерки Аугусти, затим велико пријатељство са породицом Лазар из Ечке, родословна веза са породицом Дамаскин итд. Споменик Ернеста Киша је красио бечкеречки трг од 1906. до 1920. године. (преузето Борис Павлов (1923-2002) - „Властелинство Елемир“ Зрењанин, 2003.) Текст добијен од господина Душана Јанкова.

Дворац више не постоји!