Дворац Лазар, Ечка

Дворац, познатији као Каштел, налази се у Eчки на територији општине Зрењанин. Пустару Ечку је на лицитацији коморских добара купио Лука Лазар 1781. године. На пустари је основао насеље и изградио цркву за становнике насеља, односно за поданике на имању. Дворац је почетком ХIХ века у тзв. енглеском стилу изградио Лукин син Агоштон Лазар. Имање и дворац је 1870. године откупио гроф Феликс Орнонкур, а након тога је дворац дограђен и измењен 1898-99. године. Данашњи изглед зграда добија када је породица Орнонкур била у највећем успону и са новим презименом Де Ла Фонтагне ет д Харнонцур ет Универзагт и Палавицани. Зграда је приземна грађевина сложене основе са накнадно дограђеним крилом у облику латиничног слова Л. Првобитни објекат је изменњен, тако што је у пространом поткровљу, простор прилагођен за становање. У средишњем делу дограђеног крила је изграђена кула са пирамидалним кровом, а у продужетку је приземни анекс са тремом. Трем се протеже дуж целог јужног крила, а носе га удвојени јонски стубови. Комплекс дворца у Ечки је окружен мањим парком, а некада је чинио већу амбијенталну целину у којој је гроф Феликс Орнонкур поставио парковску скулптуру, фонтану и други парковски мобилијар. Некадашњи помоћни објети су удаљени од дворца, а данас се налазе изван комплекса. Власник је био надалеко познат одгајивач расних парадних коња. Иако знатно измењена како у ентеријеру, тако и екстеријеру, зграда дворца у Ечки, је у градитељском смислу јединствен објекат. Зграда осликава стилску оријентацију бивших власника који су не сумљиво утицали на концепт архитектуре. Након што је реновирао и доградио дворац гроф Феликс Де Ла Фонтагне ет д Харнонцур ет Универзагт и Палавицани, приредио је бал у рођенданску част својој ћерки, на коме је свирао Франц Лист лично и уз присуство најугледнијих личности из Аусто-Угарске Монархије, на челу са чувеним грофом Естерхазијем. У околини дворца се налазе црква, рибњак и водоторањ који целом комплексу дају изузетан амбијентални и природно-еколошки значај. Дворац је реновиран и у добром стању, а њему се налази хотел ловачки дворац "Каштел". Дворац је проглашен за споменик културе 2001. године.

Легенда:

Пре много година, путујућа дружина Јове Чизмића стигла је до замка у Ечки. Пошто је већ била ноћ, спахијине слуге су их сместиле у засебну кућу у врту да преноће. Током сутрашњег дана, поред малог водоскока замка, почела је да се гради бина. Кулисе су на своје место стављене у сумрак истога дана. Три спахијине кћерке су са занимањем пратиле ове припреме, а највише пажње су посветиле витком, прелепом младићу до пола нагом, који је радио за тројицу. Када се спустила ноћ, спахија је са породицом и свитом заузео место, на позорници су попаљене свеће и представа је почела. Био је то неки лак и наиван комад о младој девојци коју салеће мноштво удварача, али их она све одбија, чекајући свога драгана да се врати из рата. На крају, изабраник њеног срца долази, растерује старе и досадне удвараче и све се лепо завршава. Спахијине ћерке су одушевљено тапшале на крају. Без обзира на наивност комада, магија позоришта се по први пут одиграла пред њиховим очима. Па, ипак, нешто их је збуњивало. На сцени су препознали скоро све глумце који су током дана постављали кулисе, само није било оног прелепог младића, и нису знале где се до вечерас скривала ова једина, прелепа девојка у трупи. Глумци су изашли да се поклоне, и гле чуда - лепотица је скинула перику и костим. Пред ћеркама спахије је поново стајао лепи младић од пре подне. Од узбуђења, најјаче је цикнула најмлађа сестра. Још дуго након представе, млада девојка се није одвајала од лепог глумца. Приметивши опасност, стари спахијa је глумцима платио много више од обећаног и отпустио их. Но, младић није отишао са трупом. Данима се глумац сакривао у сенци храстова огромног парка у Ечки. Спахија ништа није примећивао, све до једне вечери, када га је пробудио лавеж паса. Изашао је на терасу и угледао у дубини парка двоје младих. Гневан је одвезао псе и напујдао их на младића. Младић је почео да бежи, али је стигао само да утрчи у кулу, која се налазила преко пута главне зграде замка. Ту су га пси сустигли и растргли. Девојка се више никада није удавала, остала је да живи у замку Ечке све до своје смрти. Интересантно је то, да су и након спахије, који је саградио Ечку и каснији власници замка били странци. И још нешто: овај неоготски замак никако да се рестаурира до краја. Док је главна зграда обновљена, кула преко пута ње, која је исто тако део замка, још увек је оронула и напуштена. Неколико пута је до њеног улаза довлачен материјал за обнову и довођени су неимари са југа. Но, сваки пут непосредно пре него што би радови започели, из унутрашњости би се чуло режање. Пси који су растргли младића, сада су постали чувари његовог вечног пребивалишта. И дан данас, великим се парком Ечке, посебно у најсеновитијим деловима могу приметити млади парови. Кажу да је хладовина овога парка лековита. Девојка, коју остави младић (оде од ње или умре), долази у хладовину високог дрвећа, надајући се да ће га видети. Читаву ову причу је записала пред смрт управо најмлађа спахијина кћер. Једино у свом запису није навела, да ли је она у својим шетњама парком успевала да помилује душу растргнутог глумца. Али, постоји делимичан одговор и на ово питање. Старице из села и дан данас говоре како је кнегиња при повратку из шетње кроз шуму врта бивала самртно бледа, и како би јој се руке неконтролисано тресле. Када би након извесног времена успевала да се смири, палила је свећу крај водоскока где су некада глумци монтирали бину и кулисе. Од маја до новембра, парк Ечке испуњава успављујући звук водоскока и тешки мириси боровине и воска. (легенда преузетa из књиге "СНОВИ ЗАТРАВЉЕНИХ КУЛА" Милана Белегишанина)