Стара вила Раденка Станковића, кардиолога, министра просвете за време владавине краља Александра I и намесника краља Петра II, сазидана 1930. године, атрактивно је дело архитекте Драгише Брашована. Вила је урађена у стилу српских средњовековних двораца, а смештена је у чортановачкој шуми на имању које обухвата 35 јутара распоређених на шест нивоа-тераса. По завршетку Другог светског рата нове власти га хапсе и осуђују на 12 година робије због "сарадње са Немцима". Вилу конфискују 1952. године, а први на листи нових власника је био МУП Србије Затим је, постала власништво Покрајине Војводине, а после Института за за виноградарство и воћарство у Сремским Карловцима. Део је дат Заједници одмаралишта у Новом Саду. Вила се 1972. године поново враћа АП Војводини. Добри познаваоци историје кажу да је у почетку градње др Станковић имао шест јутара земље, касније је докупљивао, а гајио је најпознатије врсте винове лозе. Жеља му је била да на тзв. Златном брегу, који се налази у непосредној близини, засади најстарије сорте сремске лозе. Ово здање, након конфискације после Другог светског рата, било је резиденција: Александра Ранковића, Слободана Пенезића Крцуна и, наравно, Јосипа Броза Тита. Непосредна близина Дунава, чист ваздух, који је, најбољи лек за плућа, као да се налазите на Тари. Није ни чудо што је др Раденко Станковић решио да баш овде сагради ово велелепно здање. У здању се налази сала за састанке са 24 седишта, две једнокреветне собе, ТВ-салон, трпезарија са кухињом. Поред зграде је базен, терени за мале спортове, два тениска терена и девет бунгалова. Данас ово здање служи за протоколарне пријеме Извршног већа Војводине, а домаћини који о њему брину труде се да се што боље очува. Иначе спортски терени су прављени у време када је председник Извршног већа био Бошко Перошевић 1997, а бунгалови се користе од 1997. године. Једно време имање је било "ничије", од 1964. до 1974, а тада је прешло на Извршно веће и четири године је адаптирано. Поред овог лепог здања, ту је и тзв. Жута кућа, даље је пецара, штала и просторије за особље које је одржавало вилу. Раденко Станковић био је и велики добротвор: изградио је коцкасти пут кроз Бешку, затим пут од Банстола до чортановачке цркве, као и мали трг код Санадаревих у Чортановцима. Он је био и један од оснивача Медицинског факултета у Србији. У вили је сниман филм Соје Јовановић "Силом отац".