Тврђава Бач, Бач

Први трагови о Бачу потичу још из периода цара Јустинијана I, када цар помиње Бач у свом писму 535. године. Бач је 873. године билo Аварско утврђење. За време владавине Арпадовића, Бач је био краљевски град и седиште бискупије. Године 1241. у Бач су упали Монголи и разорили га. Тврђаву у Бачу, која је данас најстарија тврђава у Војводини, подигао је угарски краљ Роберт Анжујски у периоду између 1338. - 1342. године. Тврђава је подигнута на мањем острву насталом од меандра реке Мостонге. Спада у такозване "Водене Градове", јер је са свих страна била опасана реком, а прилазило јој се покретним мостовима. У периоду након Мохачке битке 1529. године град и тврђава бивају освојени од стране Турака. Из тог периода потичу и описи Бачке Тврђаве у путописима Евлије Челебије, када Бач постаје део сегединског санџака. Од времена Ракоцијеве буне (1702 - 1704) тврђава бива спаљена, разрушена и напуштена, након чега више није обнављана. Тврђава у Бачу је најбоље очувани средњевековни фортификациони комплекс у Војводини, који припада типу "воденог града", осмишљеног да брани град у мочварним, равним теренима. Тврђава је веома важан вишеслојни локалитет и историјско место. Основу тврђаве чини неправилни петоугаоник са четири истурене куле на угловима, које су међусобно биле повезане обимним зидом, данас сачуваним у мањем проценту. Куле су различитих облика и димензија. Три угаоне куле имају кружну основу, док је северозападна четвороугаоне основе. Једини слободностојећи и обновљени објекат унутар тврђаве је донжон кула, квадратне основе, смештена у источном делу тврђаве. Са јужне стране налазе се остаци издвојене одбрамбене куле - барбакана. Током археолошких ископавања 2004.-2006. истражен је објекат прислоњен уз североисточни бедем, дефинисан као палата, као и цестерна кружне основе на простору између донжон куле и југоисточног бедема. Комплекс је недовољно истражен, истурене куле су у горњим зонама недоступне и нису безбедне за непосредна истраживања, услед чега недостају потребни подаци о конструкцијама и техникама грађења. На жалост, многи подаци су трајно изгубљени и избрисани. Имајући у виду околност да су започета систематска археолошка истраживања и испитивање материјала, сада се стварају услови за изоштравање фокуса на различита поља отворених питања везаних за грађење.