Castle Fernbach, Apatin

ДВОРАЦ ЈОШ ЖИВИ У ПРИЧИ

Са упрегнутим коњима вранима- “Дрином” и “Бебом”, и “каруцама” старим ко зна колико година, клизимо праћени ројевима обада, пут последњих сонћанских салаша. Ми би и на бент и на Стаклару- путем у атару званим “Јабуке”, ал не дадоше обади. Има их само сада па се на сапи коња и нас обрушавају као камиказе. Не помаже ни да се гранама и лишћем бранимо. Због окрвављених коња и сунца које пржи, од посете Стаклари одустаје се. Биће других прилика!

Некада је, кажу, и са једне и са друге стране пута било стабала са којих су плодови били на дохват руке. Осведочили смо се- ни једне јабуке данас уз пут нема! Остало је само име које није ишчезло. И сећање да их је некада садио велики газда са прелепим дворцем – Фернбах. Најстарији Сонћани пренели су својим потомцима причу да је, ономад, “Фербак” имао дворац са одајом пуном ловачких трофеја, и да је са путовања доносио нове животиње у зоолошки врт који је оградио на месту где сада усамљено чами “Козин” салаш. Без газде.

Дворца породице Фернбах данас нема. Има само у њиви данашњег газде, посејаној сојом, остатака цигли као назнаком да је ту некада био дом највећег велепоседника са почетка прошлог столећа. Тврде многи, да је исушивао рит од воде и стварао плодну ораницу. А нас је заинтересовала та прича, посебно због чињенице да смо, возећи се кочијом уоколо, застали и крај капелице на узаном сеоском путу да би прочитали нешто што је зуб времена избледео. Стоји натпис: Јосеф унд Тхересиа и испод њега Хермансдорф ацб или ахб (не може се разазнати) Фернбах. И година 1903! То је траг који ће нас истраживачки даље водити у неки нови текст о овој породици.

Дворац Фернбаха и данас”живи”. У причи. Стварност тог дела сонћанског атара и салаша у “Јабукама” у данашње време је да их има све мање и да ће неки, ускоро, од својих житеља остати напуштени.

Породица Фернбах је имала значајне индустриске објекте и велике комплексе земље у Бачкој, Банату и околини Сегедина и Мађарској крајем XIX и почетком XX века. Породица Фернбах и то браћа Јожеф, Јанош, Балинт, Антал и Карољ су имали више двораца у Војводини. Јожеф Фернбах је имао дворац у околини Апатина који су касније од њега откупили Дунђерски. Балинт је имао летњиковац у Сонти и на Криваји. Антал је имао дворац у Темерину. Карољ је био власник спахилука и дворца у Алекси Шантићу, познатијег као Баба Пуста. Карољ је био велики бач-бодрошки жупан.